Divlje pumpe na severu Kosova mogle bi da budu kamen spoticanja, bez obzira na sav rizik političkih faktora koji bi, eventualno, stali u zaštitu ovakvog poslovanja. Razlog je u tome što vodeće „pumpadžije“ predstavljaju jedan od finansijskih oslonaca srpskih stranaka na Kosovu.

Čedomir Jovanović: Ne slažem se s tim da će u 2010. biti definisan status Kosova.

Aleksandar Vučić: Plašim se da će i jedna i druga strana moći da koriste odluku MSP na svoj način.

Jedan od ključnih argumenata kojim albanske vlasti mašu pred očima međunarodne zajednice je taj da je na Kosovu uspostavljena multietničnost, a da je dvojezičnost gotovo epohalno dostignuće, standard nad standardima.

„Strategija za sever“, ovaj uzrok sveopšte panike i ponovne mobilizacije svih prognozera naših katastrofa, dokument je koji apsolutno ništa novo ne govori. On samo najavljuje šta je u narednom periodu u planu kvazidržave.

Mogućnost za postizanje dogovora unutar evropskog konteksta sugeriše koliko je važno da se nastavi sa održavanjem mira na severu. Održavanje relativno stabilnog statusa kvo drži mogućnost takvog rešenja otvorenom.

Naš stav je čvrst. Beograd ima drugačiji stav – da je Kosovo i dalje deo Srbije. Šezdeset pet zemalja je već priznalo Kosovo. Kosovo je član Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Dakle, trend je očigledan.

Ove godine međunarodna zajednica i vlada iz Prištine planiraju da ulože velika sredstva u sever Kosova. Istovremeno, potrudiće se da srpske institucije predstave kao remetilački faktor, dok se od Beograda očekuje da bude što neutralniji.

Sudbina Blace i onoga što je otkrio pokazaće da li su SAD i kosovskim Albancima naklonjene vodeće zemlje EU odlučile da Kosovo u 2010. godini krene ka tome da bude zemlja tolerancije i razumevanja, za šta ju je u 2009. godini već proglasio Hašim Tači.

Nikakav pravni argument za rat nije postojao na Kosovu, slučaj postmodernog pravednog rata zasnivao se na kontroverznoj evidenciji. Nametljiva nelegalnost toga rata učinila je od rasprave međunarodnih pravnika o Kosovu interesantnu studiju o jednom slučaju, studiju o statusu te grane prava.

Kosovo je Srbija, niko nije rekao da nije. Osim onih koji su plaćeni da to rade, da navuku što glasniji bes i lažnih i iskrenih patriota na sebe, a odvuku pažnju sa onoga što se za to vreme dešava na samom „mestu zločina“.